Nered moje slobode

Sunce koje nosimo u mislima je najvažnije. Pustite ga da sija... ma koliko oblačno bilo...

30.08.2018.

Koliko košta vaš selam?

Prije nekoliko godina pred izbore, jedna djevojka je bila kandidat ispred jedne stranke i s obzirom da zaista posjeduje izvrsne retoričke sposobnosti, što bi rekli naši ljudi, ta čak i kad bi ispustila vjetar, dobila bi ovacije, stranka je to prepoznala, vrbovala je i nije pogriješila. Pred izbore bile smo duša jedna drugoj, svakodnevne poruke, de mila, jesi rekla babi i braći da glasaju, svoji smo, trebat će mi glasova i tako. I zaista, meni bilo drago što je na listi i aminovala sam da prođe. S obzirom da je naša rodbina mnogobrojna i da ih je samo pola glasalo imala bi potreban broj glasova da uđe u vlast... I elem... Prođe ona... Kad se probudila od uzbuđenja i postala svjesna činjenice da je ušla u vlast, pa kad joj je još stranka obezbijedila posao u ministarstvu, prvo što je uradila, bila je čistka sve rodbine oliti glasača s fejsa. Šta će njoj fukara i seljaci da je sramote. Ona je sada vlast. Elem... Sretnem je često na čaršiji.. Rodica mi... školska prijateljica... ali digne glavu i pravi se da me i ne zna, kako se ne bi selamila... Mene, ženu od dva metra kao da i ne vidi... bilo mi je za ibreta i nekako tužno, ali kad su se i žene normalne visine počele jaditi na isto, shvatila sam da je žena digla kriterije na viši nivo za sve, pa i za selam. Nema se ona šta sa fukarom selamiti( fukara su svi glasači, rodbina, školski ali i svaki drugi prijatelji koji nisu u vlasti). I bez politike, srećem mnoge školske prijatelje, prijateljice, poznanike i rodbinu koji su postali ugledniji članovi našeg društva i nakon toga se ne selame. Dignu glavu, a kibur frca na sve strane iz njih... Ene efdalu minke i nemam se ja šta sa nižima od sebe selamiti.( Niži, u smislu funkcije). Imam i rođaka koji mi je bio na mjestu rođenog brata dok sam išla u Medresu, a on studirao pravo... Sad kad radi u sudu, kao da se stidi svojih korjena sa sela, ma i ne poznaje... Nedavno stojimo jedno pored drugog, gleda on mene, ja njega i velim mu: Šta je ba, rode, što si to dig'o cijenu selamu, i ne poznaješ me, ne bi se ni javio? -Od kako radim u sudu, meni su odjednom svi neka rodbina... ja te i ne poznajem, ko si ti?- odgovorio je. Doduše... ja sam neko ko ti je bio rodbina onda kad si bio niko, sad kad si neko i kad si poskupio selam i kad ti sem kibura i amnezije, drugo baš i ne ide od ruke, ja sam ti ništa... Izvini ti, biće da sam ja ipak pogriješila, moj rođak bi se, sigurna sam, poselamio... i odem... Zaista je mnogo onih kojima je ispod časti da nazovu selam ili da na selam odgovore. Pretužno je to... Dragi dobro uhljebljeni pojedinci, moralne i svake druge veličine, treba vam biti jasno da nazivanjem selama običnom čovjeku vaše plate neće bit manje. A ni to što vam neko nazove selam s osmijehom na licu ne znači da vam ište nešto. Mene se vaše titule ne tiču sve dok nemate onu najvažniju. Titulu čovjeka, koji se ne stidi selama, svojih korjena i koji se ne uzdiže nad običnim ljudima. Es selamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu :)